Smešten u podnožju planine Cer i na obali reke Save, kroz svoju bogatu istoriju prošao je kroz mnoge promene i različite vladavine. Godine 1470, na strateškom mestu gde se obala Save blago uzdiže, nedaleko od ušća rečice Kamičak u Savu, Turci su izgradili tvrđavu kako bi osigurali svoju vlast nad ovim prostorima.

Tokom vekova koji su usledili, Šabac je često prelazio iz turske u austrijsku vlast i obrnuto, što je uticalo na njegov izgled i kulturu. Pravi zamah u razvoju grada desio se nakon Drugog srpskog ustanka. Tada je Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša, čovek sa širokim i progresivnim nazorima postao knez Šabačke nahije. Pod Jevremovom upravom, Šabac je postao pravo mesto noviteta i napretka. Postavio je osnove za plavilnu, urbanizovanu igradnju grada, osnovao škole i podsticao kulturni život.

Jevremov konak, jedna od najlepših zgrada tadašnje Srbije, okupljao je intelektualce, što je podsticalo kreativnost i razvoj šabačkog društva. Šabac je zaslužio naziv "Mali Pariz" zbog svog brzog razvoja i širenja evropskih uticaja.

Nažalost, prvi svetski rat donosi strahovite katastrofe ovom gradu. Velike vojne operacije i osveta austrougarskih vojnika za izgubljene bitke na ovim prostorima ostavile su tragične posledice. Šabac je porušen, opljačkan i potpuno uništen. Ipak, nakon rata, stanovnici Šapca hrabro se suočavaju s obnovom i ponovnim izgradnjom.

Danas, Šabac predstavlja moderni grad koji je sačuvao svoje bogato nasleđe. Kroz mnoge promene i teškoće, ovaj grad je uspeo da sačuva svoj identitet i postane mesto gde se prošlost sreće sa sadašnjošću, a gde duh progresivnih ideja i dalje živi.