Posetu Topoli i Oplencu, svakako možete obogatiti i obilaskom Kraljevog podruma, odnosno Kraljevske vinarije. Upravo na tom mestu, sačekaće vas priče i muzejski eksponati koji dočaravaju vreme naglog uspona i razvoja vinogradarstva u ovim krajevima.

Predeo oko Topole i Oplenca je još od davnina bio poznat po uzgajanju vinove loze i kvalitetnih vina. Iako razvoj vinogradarstva potiče još iz vremena Rimljana, zatim i vremena velikog vožda Karađorđa, koji je u okviru svog imetka na padinama bliže Oplencu zasnovao plodonosne vinograde, pravi procvat oplenačkog vinogorja će otpočeti dolaskom Kralja Petra I u ove krajeve.

Presudnu ulogu u napretku i ozbiljnom razvoju vinarstva i vinogradarstva, predstavljalo je osnivanje Venčačke vinogradarske zadruge 1903.godine, koja je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca,Topole i Banje. Tada je u Topoli bilo 1500 hektara vinograda.

Paralelno sa radovima na izgradnji dinastičkog mauzoleja, Kralj Petar I je iza crkve dao da se sazida mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Iz tog prvog Kraljevog podruma sačuvana je do danas ogromna stara bačva od blizu 4000 litara koju je 1909. godine Petar Joksić, unuk Karađorđevog Buljubaše, poklonio Kralju Petru I. Na njoj je izrezbaren stih “Koji ne zna da treba rujno vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti.“

Kralj Aleksandar I nastavio poduhvat svog oca i dede zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti Traminac, Šardone, Game i Pino Noar nabavljenih u Francuskoj, ali i autohtone sorte koje su davale odlične kupaže. Vremenom su nastala poznata vina Trijumf, Oplenka, Žilavka i Roze. Vina koja su se dobijala sa kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara ali su našla i svoj put do trpeze stranih dvorova.