Možda će neverovatno zvučati podatak da je Most ljubavi i priča koja mu daje čar svojevremeno gotovo pala u zaborav. Da ne dođe do toga moramo zahvaliti Desanki Maksimović koja je kao čest gost Vrnjačke Banje, čuvši tužnu ljubavnu priču od starijih meštana, napisala pesmu Molitva za ljubav i oživela sećanje na dvoje zaljubljenih i doprinela da legenda nastavi da živi.

Ljubavna priča je smeštena u period neposredno pre Prvog svetskog rata, kada su se zavoleli učiteljica Nada i srpski oficir Relja. Velika ljubav je plenila pažnju svih Vrnjčana, o njima su svi pričali, a most koji danas predstavlja Most ljubavi bio je njihovo omiljeno sastajalište. Mladi su se obećali jedno drugome ali je njihovu ljubav prekinuo rat koji je Relju odveo na front, a Nadu ostavio da čeka voljenog. Međutim, ispostaviće se da se Relja nikada neće vratiti, a sve zbog prelepe Grkinje zbog koje i raskida zaruke. Njegov dalji život ostaje nepoznanica, ali Nadina sudbina je dobro poznata. Prevelika tuga je slomila i iz dana u dan bilo joj je sve teže i naposletku umire mlada.

Potrešene sudbinom mlade učiteljice, a u želji da sačuvaju svoju ljubav, devojke na katance ispisuju svoja imena i imena svojih momaka, vezuju ih za ogradu mosta, a ključeve simbolično bacaju u reku. I iako je priča gotovo zaboravljena, uspela je ponovo da zaživi, a tradicija „vezivanja“ ljubavi je nastavljena.